Gajenje voća u zasadima u vlasništvu Slobodana Ilića kao i u koooperantskoj sadnji nam omogućuje da u svakom trenutku osiguramo pravovremenu negu i zaštitu zasada tokom čitavog biološkog ciklusa razvoja biljke. Cilj je da što bolje poznajemo lokalnu klimu, zemljište, podneblje kako bi utvrdili mogućnosti koje voće pruža u lokalnim uslovima i podarili vam zdravo voće bogato vitaminima, mineralima i ostalim elementima .

U našim zasadima se nalaze sledeće voćne kulture: šljive, dunje, višnja, kajsija, kruška. Voćni zasadi u vlasništvu Pruna doo su posađeni 2015. godine i prilikom izbora je naročito posvećena pažnja odabiru optimalnih sorti koje će na lokalnom podneblju dati najbolje rezultate.

Šljiva ranka

Šljiva koja se od davnina gaji na prostoru Srbije. Spada među najstarije autohtone rakijske sorte, a ujedno je i poznata po tome što su od nje napravljene neke od najboljih domaćih rakija. U zavisnosti od dela Srbije u kom se nalazi, poznata je i pod nazivima ranjača, crvena ranka, ranošljiva, darosavka, šumadinka, crvenjača. U selima Srbije se često pominje kad je dobra godina pa grane toliko otežaju od obilnog ploda da se lako lome. Šljiva ranka je takođe opisana u mnogobrojnim stihovima narodne poezije. Jednostavno, ranka je postala sastavni deo srpske izvorne tradicije.

Šljiva čačanska lepotica

Čačanska lepotica je domaća hibridna sorta šljive, nastala 1961. godine ukrštanjem požegače i vangenhajmove šljive. Poznata je po vrlo čvrstom, aromatičnom, sočnom mesu koje karakteriše i prijatan ukus kod koga su voćna slast i kiseline u idealnom balansu. Zbog kvalitetnog i krupnog ploda se čačanska lepotica preporučuje i za gajenje kao stona sorta.

Šljiva čačanska rodna

Još jedna domaća hibridna sorta šljive koja je nastala selekcijom i radom na poboljšanju karakteristika sorte požegača. Ukrštanjem stenlija i požegače je 1961. godine nastala čačanska rodna. U Srbiji je svoju ekspanziju započela od 1975. godine. Nakuplja dosta šećera u plodu. Meso je žućkaste boje, čvrsto, umereno sočno ali aromatično i slatko. Plod čačanske rane se može koristiti i kao stono voće i za proizvodnju rakije. U zapadnoj Srbiji se naročito ceni kao sorta pogodna za sušenje.

Šljiva aženka

Šljiva aženka potiče iz Francuske. Prepoznatljiva je po crvenoljubičastoj i medastoj boji ploda. Ova sorta ima srednje krupan plod, blago jajolik. Koštica je mala i lako se odvaja od mesa. Meso je žuto smeđe, čvrsto, sočno, blago aromatično. Proizvođači šljive vole ovu sortu jer se dobro prilagodila podneblju Srbije te rađa redovito i obilno, a pritom je poprilično otporna na bolesti.

Leskovačka dunja

U Srbiji je broj sorti dunje relativno mali, te se u praksi koristi svega nekoliko. Leskovačka dunja je vrlo raširena sorta u dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave kao i u Vojvodini. Ova sorta prorodi relativno rano, a karakterišu je redovan i obilat rod i krupni okrugli plodovi težine od 200 do 500 grama. Sazreva u drugoj polovini oktobra. Može se desiti da plodovi budu sitniji na siromašnim zemljištima.

Oblačinska višnja

Najrasprostranjenija sorta višnje u Srbiji. Odlikuje je umerena bujnost. Njena najveća vrlina je izuzetna prilagodljivost na različite tipove terena. Takođe, pokazalo se da je karakteriše velika rodnost već od treće godine nakon sadnje.

Kajsija kečkemetska ruža

Kečkemetska ruža je sorta kajsije poreklom iz Mađarske. Odlikuju je okruglasti asimetrični plodovi srednje veličine. Lako je možete prepoznati jer prilikom vađenja koštice se dobijaju dve nejednake polovine. Cveta kasno pa je pogodna za terene kod kojih postoji mogućnost kasnih prolećnih mrazeva. Sazreva krajem jula.

Kajsija aurora

Aurora je sorta osrednje rodnosti. Dozreva u drugoj polovini juna. Karakterišu je narandžasto-žuti plodovi sa prelivima u boje rđe. Ističe se izuzetnim ukusom.

Kruška viljamovka

Jedna od najpoznatijih sorti krušaka…I svakako najcenjenija jer se od nje proizvodi rakija viljamovka.

Vinova loza

Pruna započinje projekat sadnje sopstvenih vinograda u ataru sela Vuković. Slobodanov stav je da autohtone sorte vinove loze koje su se vekovima gajile u Srbiji imaju najveći potencijal na lokalnom podneblju jer su se tokom vekova na najbolji način prilagodile lokalnoj klimi i biološkim uslovima. Zato ove jeseni, na odabranim parcelama površine 2,4 hektara će biti posađene srpske autohtone sorte prokupac i crna tamjanika, kao i crni burgundac (pino noar).

Pruna voće