PRIČA O RAKIJI
PIĆE KOJE DELI SUDBINU JEDNOG NARODA
Reč rakija potiče iz arapskog jezika (al-arak, što u prevodu znači znoj) i u sličnim varijacijama se javlja u svim zemljama Balkana.
Rakija je vekovima neraskidivo vezana za srpsku kulturu i istoriju. Tehnika pravljenja rakije može se pratiti već od 14. veka, a postoje i materijalni dokazi da su prve srpske rakije pravljene od vinske komine. Ona je u svakom pogledu bila pogodna, jer nije bila zahtevna za proizvodnju i čuvanje, čak i u periodima oskudice. Rakiju je bilo lako transportovati, pa je bila najčešće piće prilikom povlačenja stanovništva pred naletima osvajačkih vojski, deleći pri tome sudbinu naroda.
Dodatni podsticaj širenju rakije u Srbiji bilo je širenje filoksere po vinogradima krajem 19. veka. Od tada, iako vinogradi nisu nikada u potpunosti nestali, voćna rakija (prvenstveno šljivovica) zadržala je primat na tradicionalnoj srpskoj sofri.
U Srbiji, rakija je dostigla kultni status. Ona je pratilac čoveka u svakoj situaciji, pri mnogim ritualima i obredima, ali i u svakodnevnim situacijama, bilo da pijemo sami ili u društvu.
O rakiji se ispredaju mitovi i priče, ali se u stvari tek grade osnove da svojim kvalitetima rakija dostigne poziciju koju zaslužuje. Ona je piće iza koga uvek stoji tradicija, pa je u svim prilikama veoma važno da se konkretnoj rakiji da legitimitet i da se dokaže kako je pravljena po tajnom receptu čuvenog pradede, da je u potpunosti prirodna, da je jaka ali veoma pitka, i da je privilegija baš tu i tada baš njome nazdraviti.
Imajući sve ovo u vidu, naš pristup je lako razumljiv: odabrali smo voće vrhunskog kvaliteta, primenili modernu tehnologiju koja na najbolji način čuva prirodne arome voća, a naš tehnolog je pažljivo odredio jačinu kako bi celokupni doživljaj naših rakija bio skladan i autentičan.
U DESTILERIJI
ČUVAMO TRADICIJU, POŠTUJEMO PRIRODU,
STVARAMO BOGATSTVO UKUSA
Deda Bogica je odavno postavio standarde u procesu proizvodnje rakije u porodici Ilić, koje je potom preneo sinu, a kasnije i unuku Slobodanu. Kada bismo ga upitali kako se pravi dobra rakija, rekao bi da proces proizvodnje rakije počinje u voćnjaku. Nakon branja, on je plodove voća sitnio i stavljao u kacu na nekoliko nedelja da prevre u džibru. Zatim bi ispod kazana palio vatru i sipao džibru, jer pod uticajem visoke temperature, alkohol počinje da isparava. Para se sakuplja u kapku i prolazi kroz lulu koja se hladi tabarkom. U luli se para ohladi i kondenzuje, pa iscuri u postavu. Na kraju se rakija smešta u burad da odleži i oplemeni se bojom, ukusima i mirisima koji potiču od drveta od kog je bure napravljeno.
Napretkom tehnologije proizvodnje alkoholnih pića stvoreni su uslovi da čitav ovaj proces bude strogo kontrolisan. Međutim, principi koje je primenjivao deda Bogica ostali su nepromenjeni. Uvek se počinje izborom najboljeg voća iz voćnjaka, aparatura izgleda drugačije, ali omogućava ujednačenu proizvodnju daleko većih količina rakije sa tradicijom.
Naša destilerija uvek oživi u vreme pečenja rakije, ispuni se slatkim mirisima voća, dok naš tehnolog analizira uzorke u laboratorijskim uslovima, kako bi se u piće u najvećoj meri prenele osobine voća. U proizvodnom delu destilerije i u delu podruma u kojem se nalaze hrastova burad nastaju rakije Pruna pod nadzorom našeg tehnologa Dr Radovana Đorđevića.
VOĆNJACI
GAJIMO VOĆE SA VELIKOM PAŽNJOM I LJUBAVLJU,
ŠTO SE MOŽE OSETITI PRI SVAKOM GUTLJAJU.
Voćni zasadi u vlasništvu Prune su posađeni 2015. godine, a prilikom izbora je naročito posvećena pažnja odabiru optimalnih sorti koje će na ovom podneblju dati najbolje rezultate.
Gajenje voća u zasadima nam omogućuje da u svakom trenutku osiguramo pravovremenu negu i zaštitu zasada tokom čitavog biološkog ciklusa razvoja biljke. Cilj je da što bolje poznajemo lokalnu klimu, zemljište i podneblje kako bi utvrdili, mogućnosti koje voće pruža u lokalnim uslovima, i podarili vam zdravo voće bogato vitaminima, mineralima i ostalim elementima.
Trenutno u našim zasadima nalaze se voćne kulture: šljive, dunje, višnje, kajsije i kruške.
